Dragan Bujoševic je jedini direktor RTS a koji je posetio Nišvil. Došao je na koncert Josh Stone u društvu Jelene Milić, Vladimira Vuletića i Nebojše Krstića . Narednih godina Nišvil je bio prisutan na programima RTS-a. Pročitao sam mnogo tekstova iz zlatnog novinarskog doba Bujoševića . On je pročitao samo jedan moj tekst objavljen na sajtu “novinarionline” prošle godine. Godinama smo pokušavali da na Nišvil dovedemo najveću vokalnu grupu svih vremena, grupu koja je u jednom trenutku bila popularnija od Rolingstonsa, a čiji je album imao čak 19 Gremi nominacija, samo jednu manje od rekorda legendarnog „Trilera“ Majkla Džeksona. Pre sedam godina smo potpisali i ugovor, ali su prekinuli turneju i odložili svoj dolazak, na veliko žaljenje osnivača Tima Hauzera, koji nije doživeo da konačno poseti svoju prapostojbinu. Umesto njega doći će vodeći glas New York Voices- a Trist Curless. Kockice su se konačno složile ove godine i mi smo svim medijima egzaltirano poslali saopštenje da na ovogodišnji Nišvil, a i u ovom delu Evrope, prvi put dolazi veliki Manhattan Transfer. Sa nestrpljenjem smo čekali reakciju stručne javnosti i komentare poštovaoca muzike.

Press cliping nas je šokirao. Većina medija nije ni prenela vest. Listajući vodeće dnevne listove i info portale saznali smo sve o čudesnoj ljubavi Kije i Slobe, konstantno ugrožene umešanošću Lune. Potražili smo vesti vezane za grad Niš, ali tamo je dominirao neki drugi transfer. Naša trudna sugrađanka Miljana preletela je iz „Parova“ u „Zadrugu“ i žestoko blatila bivšeg muža Goce Tržan. Urednicima pojedinih medija nismo zaista imali šta da zamerimo, ali nam je istinski transfer blama donelo saznanje da ni nacionalni servis nije prepoznao značaj dolaska jednog od najznačajnijih umetničkih sastava u celokupnoj istoriji džeza. Transfer blama nastavio se obaveštenjem redakcije direktnih prenosa RTS-a da neće preuzeti snimke Manhanttan Transfera i još 11 bendova, kao prethodne dve godine, ako ne pristanemo na umanjenje vrednosti najavnih spotova Nisvila za 40 odsto u odnosu na prethodne dve godine. To je značilo da ne možemo koristiti reklamno vreme ispred premijernog emitovanja koncerata sa Nišvila. To reklamno vreme je obično oko ponoći i puna cena sekunde tada, bez uobičajnih popusta, iznosi zanemarljivih 250 dinara naspram poželjnih 10.000 u prime time-u.

Obrazloženje je bilo da RTS nema novca u budžetu . Naravno, reč je o kompenzaciji koja traje godinama, a u kojoj Nišvil zapravo troši novac iz svog budžeta, plaćajući izvođačima nekoliko miliona dinara dodatna TV prava na snimanje, a RTS daje kompenzacionu sekundažu vrednu 800 000. Nišvil je pri tom dodatno obezbeđivao par miliona za 12 kamermana šest operatora na kranovima i furiji i najam reportažnih kola Emotion-u HD, jer, zaboga, RTS ne može da pravi dodatne troškove i šalje ih na jug Srbije. RTS, inače, poseduje troje sjajnih reportažnih kola koja je Vlada Republike Srbije platila nekoliko miliona eura sa namerom da pokrivaju celu teritoriju Srbije, a ne samo lokalne beogradske manifestacije i pokoji sportski događaj u provinciji. Nišvil je, takođe, dodatno snimao svih 25 nastupa da bi uredništvo odabralo polovinu, snimao zasebno zvuk višekanalno, par meseci montirao polusatne emisije po željama uredništva RTS-a, podvlačeći pritom sve numere i „sklapajući“ i najavnu i odjavnu špicu emisija. Ali, uprkos svemu tome, odgovorni ljudi u RTS-u će vam odmah zamahati poražavajucim podacima o gledanosti kulture i vi ćete se sloziti da Manhanttan Transfer umanjuje budžet RTS-u. Jedini problem je što taj budžet, mimo sponzora i bogom danih agencija, svakog meseca punimo svi mi građani Srbije koji posredno plaćamo pretplatu. Neki od nas bi da ponekad pogledaju, osim „Šarenice“, i nešto svetske eskluzive pod imenom Manhattan Transfer. Dok trajemo svoju labudovu pesmu, naivno verujući u evropske vrednosti decentralizacije kulture , prestonički mediji gledaju ono od čega se živi, plaćajući razne Kije, Slobe i Lune daleko više nego mi Manhanttan Transfer. Uz iskreno žaljenje što zbog elementarnog ponosa ne možemo da prihvatimo ponižavajuću ponudu i nastavimo divnu saradnju sa ekipom RTS – a , možemo samo da izrazimo razumevanje za poziciju nacionalnog servisa i pravne okvire koji ih sputavaju da se uključe u trku za zvezdama rijaliti programa. Veoma brzo nakon ovog teksta pozvala me je direktorica marketinga RTS-a i ponudila nastavak saradnje pod istim uslovima. Kada sam rekao da sada nisam zainteresovan jer to i nisu bili neki uslovi, ponudila mi je 50% veći ugovor za iznos pokroviteljstva i priznala da je dobila nalog lično direktora Bujoševića da reši kako zna situaciju i eliminiše negativne medijske komentare pred produžetak njegovog mandata kao direktora. Pitao sam možemo li da napravimo trogodišnji ugovor o saradnji pod istim uslovima,kako ne bi svake godine dolazili u ovakvu situaciju, ali je rekla da ima odobrenje samo za jednu godinu. Prihvatio sam ugovor i RTS je te godine emitovao na drugom i više puta reprizirao na trećem svom programu 15 sjajnih emisija sa nikad posećenijeg i bolje snimljenog Nisvila . U međuvremenu je tekla rasprava o novom mandatu Bujoševića i na naše oduševljenje odlučeno je da ostane direktor i u narednom periodu odnosno praktično do sticanja uslova za penziju Bližio se ovogodišnji jubilarni 25 ti Nišvil i uredništvo RTS a je odabralo najinteresantnije koncerte i uveliko dogovaralo dolazak svog reditelja.

Nažalost redakcija direktnih prenosa nas je obavestila da će morati da prepolovi prošlogodišnji marketinški paket i ja sam se ljubazno zahvalio da nećemo moći da ustupimo snimke pod tim uslovima. Za svaki slučaj pozvao sam direktoricu marketinga ali ona mi je rekla da mogu da računam na uslove iz prošle godine samo ako to lično odobri Bujoševic . Napisao sam nekoliko poruka Bujoševicu ali je on priču prebacio redakciji direktnih prenosa koja je nakon par većanja ponudila još nepovoljnije rešenje. Rekli su nam da su saznali da smo u lošoj finansijskoj situaciji , i ponudili da uplate 500.000 dinara i da najavimo festival za isti iznos sekundi. S obzirom da RTS primenjuje beneficirane cene najavnih sekundi jasno je bilo da bi to bilo nepovoljnije čak i od prepolovljenog prošlogodišnjeg ugovora. Pokušao sam da nekako održim teško uspostavljenu saradnju i ponudio minimum od protivrednosti od 1.000 eura po koncertu ali na opšte razočarenje uredništva RTS – to nije prihvaćeno. Par puta sam pozvao direktoricu marketinga ali mi je rekla da je Bujoševic nijednom nije pozvao na tu temu. Pomirio sam se sa činjenicom da mu je krštenica u toj meri požutela da više nema potrebe da brine o produžetku svog mandata, pa naravno ni o činjenici da RTS kupuje i emituje džez koncerte slabijeg kvaliteta sa inostranih festivala. Pozvali smo Emotion, angažovali njihovu tehniku i kranove i naše kamermane i snimili Nišvil za svoju dušu. Odmah nakon Nišvilla RTS je poslao svoja reportažnaHD kola na Dane šljive u Blacu. Dodatno je pokazao bahatost i kada nije direktno prenosio zatvaranje i dodelu nagrada sa 54. Filmskih susreta u Nišu, već je prenosio proslavu Dana muzike svog simfonijskog orkestra. Pogađate, nacionalna HD reportažna kola su ostala da snimaju u Beogradu, a Niš je morao da plati najam reportažnih kola i dobije odloženi snimak u nepovoljnom terminu. Priča o decentralizaciji kulture takođe je obolela od žutice.