Koliko god da me je zabolela nepravda koju nam je donelo saopštenje Ministarstva kulture da je Nišville jazz festival – komercijalna manifestacija sumnjive selekcije i nejasne muzičke koncepcije, toliko me je obradovalo što su potpisnici internet peticije za podršku Nišvillu trostruko potukli potpisnike peticije za vraćanje Vesne Rivas i Goce Božinovske na “Farmu”!
Umesto klasičnog bloga prenosim tekst objavljen u današnjem broju “Novog magazina” iznad kojeg je Koraksova karikatura. Da li je to sudbina htela da poruči da će Vučić i Dačić, u najdelikatnijim trenucima borbe za datum počinjanja pregovora sa EU, naći vremena da podrže Nišville, bar delimično na način kako su hrabro stali iza Exita.
Na Mom Radaru
Ivan Blagojević je rođen 7. januara 1959. godine. Diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Deset godina se uspešno bavio pozorišnom režijom, a dvadeset organizacijom manifestacija. Pored Nišville jazz festivala čiji je direktor, poslednjih 20 godina organizovao je i četiri pozorišna festivala, tri rok festivala i jedan festival kamerne muzike i više stotina koncerata, pozorišnih i baletskih predstava i izložbi u zemlji i inostranstvu.
Sudbina
Datum rođenja negde iza ponoći uveliko je odredio moju sudbinu. I dan danas me razapinju! Zatečeni situaciojom da pokušavam da odbranim svoje ideale, postavljaju logično pitanje: šta radi privatnik u nekomercijalnim manifestacijama. Niko se nije bunio prvih nekoliko izdanja Nišvilla, sve dok nisam zatražio deo budžetskih para.
Spektakl
Džez sam od početka pokušao da predstavim u formi spektakla, stalno povećavajući broj posetilaca. Varka mi je očigledno odlično uspela i kritičari su počeli da nas povezuju sa Exitom i Gučom. Najviše nam je, očigledno, poverovao aktuelni ministar kulture, proglasivši nas komercijalnim festivalom! To nije palo na pamet jednom drugom Ministarstvu i Privrednoj komori, kada su proglašavali Nišville brendom umetničke muzike u akciji Najbolje iz Srbije.
Harms
Kao reditelj par puta sam se bavio Harmsom i njegovim slučajevima. Apsurd mi je postao sastavni deo života. Petnaest godina sam mukotrpno radio na usponu Nišvilla u nadi da će jednog dana postati festival od nacionalnog značaja. Kada sam to konačno postigao, bio sam prinuđen da se istog (statusa) odreknem zbog zanemarljivih efekata po budžet. Nišville – efekat apsurda dodatno je pojačala izjava ministra kulture.
Facebook
Neverovatnih 154.000 pregleda u nedelju na Nišville facebook stranici učinili su da svi problemi postanu relativni, a ponude brojnih Beograđana i Novosađana da dođu u Niš i i brane Nišville – uveravaju da ima nade!!! Pomislio sam da je Nišville možda jedan od razloga što pojedini mladi ljudi neće napustiti svoj Niš i svoju Srbiju. Tada se setim i mnogo puta izrečene zahvalnosti: ” Tokom ova četiri dana Nišvilla – osećam se kao da ne živim u Nišu”!
Farma
Da će Nišville fanovi, pregaziti fanove “Farme” zvučalo mi je neverovatno dok nisam video rezultat potpisivanja peticije. 6.500 za Nišville, naspram 2.500 da se Vesna i Goca vrate na Farmu! Neki birokratski deo Ministarstva kulture je pokušao da sve ljubitelje džeza “utera” na istu tu farmu, ne poštujući njihovu želju da da imaju svoj rezervat slobode u niškoj Tvrđavi.