Ne startuju sponzore
Zaraditi desetine milona dolara u fudbalu i nije neki napor. Dovoljno je da makar malo natopite dres.
Sigurno znate kako da zaradite 1 milion USD organizacijom jazz festivala. Naravno, neophodno je da uložite 2 miliona USD. Da ne bi bili preveliki mazohisti potrebna vam je i pomoć njegovog visočanstva – sponzora. Najlepši deo organizacije svakog festivala je njegov booking, tj. preslušavanje CD-a potencijalnih učesnika i cenjkanje sa njihovim menadžerima. Najstresniji deo svakako jeste neizvesnost hoće li se ostvariti planirani budžet i da li će biti dostignuta optimalna gustina sponzora kako bi ugovoreni booking i bio isplaćen. Taktika većine sponzora jeste da vas odbiju odmah na startu izvinjenjem da ste zakasnili i da su za ovu godinu već potrošili planirana sredstva. Često iznervirani takvim tajmingom, već prvog sledećeg dana po završetku jednog izdanja festivala šaljemo molbu za sponzorstvo sledećeg jazz festivala. Drugu krajnost čine oni sponzori koji vas ne udostoje ni odgovora, pa se uzaludno raspitujete kada će upravni odbori odlučivati i tako propuštate priliku da se okrenete novom sponzoru u toj oblasti. Da bi izbegli takvu neizvesnost često raznim doušničkim kanalima dolazimo do brojeva mobilnih telefona p

Kol`ko piva – tol`ko muzike
redsednika upravnih odbora ili generalnih direktora. Prilikom pozivanja obavezno se izvinimo što ih zovemo tako kasno jer su upravo zaspali. ili zato što ih budimo, uz opravdanje da umetnost ne može da čeka. Ta čarobna rečenica uvek pomogne da nam ne zalupe slušalicu. i dobijemo obećanje da će podržati ideju samo da ih pustimo da još malo odspavaju. Sutradan već šaljemo reprezentativan poklon paket sa prezentacijom festivala i ljubavnim pismom koje na kraju ima obaveznih šest nula (naravno dinarskih). U pismu su taksativno nabrojana brda i doline koje nudimo u rasponu od video spotova, kataloga, banera do štandova, bilbordova… Kod generalnog sponzora uvek malo preteramo i sa njegovim EPP blokom, jer smo svesni da takvog nećemo naći pa nema opasnosti da naša velikodušna ponuda bude prihvaćena.
Prilično ste ograničeni kada radite umetnički festival jer njegov brend mora biti važniji od brenda sponzora, pa ga, recimo, ne možete pretvoriti u festival piva ili nekog drugog napitka besomučno brendirajući binu, scenografiju, tribine uz već postojeće suncobrane, šankove itd. Možda će generalni direktor i razumeti vaše insistiranje na diskretnosti, ali regionalni i ostali menadžeri svakako neće. Uz to, nastojaće da vam

…a kol`ko muzike – tol`ko piva
prodaju piće za bar isti iznos koliko su vam uplatili sponzorstvo. Dobar broj stranih firmi koje posluju na našoj teritoriji imaju agencije preko kojih nastoje da za svaki svoj utrošeni marketinški dinar dobiju maksimum promocije.
Poneke utroše novac samo da bi saznali kakav nam je marketinški potencijal. Iako smo ove godine bili baš uporni da saznamo za koga čuveni Leo Burnet prikuplja informacije o Nišvilu nismo saznali ništa.
Specifična je strategija startovanja domaćih firmi – pogotovo društvenih. Najpre se raspitate kojoj partiji je ta firma po koalicionom sporazumu pripala. Zatim obavljate pažljivo lobiranje kod istinskih ljubitelja džeza – istaknutih pripadnika iste stranke. Ukoliko imate sreće da su prema vašem gradu zaplanirali izdvajanja za kulturu u toj godini i da vas lokalna samouprava podrži – naći ćete se u detaljnom planu deobe marketinškog izdvajanja. Ako uspete – u prednosti ste jer te firme nikada ne preteruju u zahtevima za svojim promocijama na festivalu.

Umetnost u senci sporta

Lobirajući shvatate da biste mnogo jaču podršku dobili ako biste bili sportska a ne kulturna manifestacija. Nacionalni RTS srevis vam u tom slučaju garantuje direktan prenos ma sa kakvim autsajderom igrali, a EPP blok u poluvremenu nije nikakav problem prodati. Vama RTS u najboljem slučaju može da ponudi reprizno prikazivanje festivala iza ponoći kada vaši sponzori uveliko spavaju pa i ne mogu da vide svoj reklamni spot.
Nišville je odlukom Ministarstva kulture od prošle godine jedna od 10 manifestacija od nacionalnog značaja, tako da smo mi počeli da verujemo da smo blizu marketinške pozicije koju imaju reperezentacije ove zemlje u silnim sportovima, a i želju političara da budu deo struktura nacionalne selekcije. Što uspešniji sport – to jača politička promocija.
Na žalost, nećem

Miljenici sponzora
o skoro imati tu zainteresovanost čak ni za članstvo u Savetu festivala.
Ne preostaje nam ništa drugo nego da nastavimo da budimo sponzore maltretirajući i njih i sebe. Shvatiće valjda i oni da je njihov san važniji od nešto para za kulturu. Pri tom, najviše ponižavamo sebe, svesni da niko ne uvažava našu pređenu kilometražu potrage za sponzorima. Sponzorsku nežnost kakvu dobija fudbalska reprezentacija Srbije nikada nećemo osetiti.
Džez je svakako privilegija mazohista – zato je na njemu i moguće zaraditi milon dolara.